O nama

ZNAČAJ I PRIMENA FADN SISTEMA

Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN)(Farm account data Network) nastao je ubrzo nakon početka primene prve Zajedničke poljoprivredne politike-ZPP (CAP- Common agriculture policy), iz potrebe Evropske komisije (EK) da obezbedi instrument za prikupljanje i analizu podataka sa poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju vrednovanja dohotka poljoprivrednih gazdinstava, kao i utvrđivanja uticaja ZPP na njihovo poslovanje. Danas su podaci na nivou gazdinstva, dobijeni kroz FADN istraživanje, od suštinskog značaja za praćenje i evaluaciju rezultata ZPP, ali i za bolje usmeravanje podrške kroz plaćanja u okviru ZPP.

Za razliku od statističkih podataka, dobijenih iz redovnih godišnjih statističkih istraživanja, FADN predstavlja izvor mikroekonomskih podataka, zasnovanih na usklađenim knjigovodstvenim principima. U tom smislu, osnovne prednosti ovog sistema baziraju se na celovitosti i vremenskoj konzistentnosti prikupljanja podataka, a naročito na mogućnosti knjigovodstvenog dokazivanja.

O kompleksnosti FADN sistema na nivou EU možda najbolje govori činjenica da se informacije u državama članicama prikupljaju na godišnjem nivou sa oko 82.000 poljoprivrednih gazdinstava, uključenih u FADN uzorak, obezbeđujući podatke za oko 1.000 varijabli. Prikupljeni podaci uključuju fizičke i strukturne podatke (lokacija gazdinstva, korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ), setvena struktura, broj životinja, mehanizacija i sl.), kao i ekonomske i finansijske podatke (vrednost proizvodnje pojedinih kultura, zalihe, prodaja, nabavka, troškovi proizvodnje, inputi, obaveze, primljene subvencije, itd.). Podaci se prikupljaju preko Agencije za vezu ( Liason Agency) u svakoj državi članici ili imenovanih tela.

Kako su ovi podaci prikupljeni i obrađeni u skladu sa jedinstvenom metodologijom, njihova uniformnost pruža mogućnost poređenja između država članica, ali daleko veći potencijal leži u mogućnosti korišćenja na nivou Unije. Zbog toga ne čudi činjenica da je Evropska komisija jedan od primarnih korisnika FADN podataka.

Podaci prikupljeni kroz nacionalne FADN sisteme država članica agregiraju se na nivou EU, obezbeđujući jedinstvenu bazu za celu EU. Evropska komisija na godišnjem nivou objavljuje skup statističkih podataka, sadržanih u bazi podataka Standardnih rezultata. Pored EK, FADN podatke koriste i druge evropske institucije i tela 1 , a naročito su kvalitetan izvor za evaluacije politika i izradu studija i analiza u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane na nivou EU. U okviru politike u ovoj oblasti, EK sufinansira aktivnosti FADN istraživanja u državama članicama.

Kada je reč o ostalim mogućnostima korišćenja FADN podataka, ovi podaci se u velikoj meri koriste kao javno dostupna informaciona osnova za ocenu efekata programa ruralnog razvoja-PRR (Rural development program-RDP) u državama članicama. Za analizu na mikro nivou, ali i kao ulazni podaci za druge statističke modele, FADN podaci se najčešće kombinuju sa podacima o učešću u merama RDP, čiji su izvor upravljačka tela PRR i Agencije za plaćanje. U ovom slučaju naročito dolazi do izražaja prednost FADN podataka, u pogledu kontinuiteta prikupljanja i obradi podataka tokom godina.

Dugo vremena FADN je korišćen samo za ekonomsku analizu poslovanja gazdinstava, dok se u skorije vreme sve više istražuju njegovi potencijali za procenu uticaja ZPP na životnu sredinu (npr. emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG)). Međutim, FADN nije primarno usmeren na prikupljanje podataka o životnoj sredini, te postoje određena ograničenja njegovog korišćenja u ove svrhe (npr. nedostatak informacija o praksama upravljanja), što zahteva dalje proširenje skupa podataka ili njegovo ukrštanje sa drugim izvorima podataka (npr. Integrisani sistem upravljanja i kontrole (IACS), nacionalni izveštaji za GHG i emisije amonijaka i sl).

Imajući u vidu ovakve potrebe, ali i česte reforme ZPP kroz strateške periode, funkcionisanje FADN u EU predmet je stalnog unapređenja i usklađivanja sa pravcima reformi. U tom smislu, ZPP u periodu 2021-2027 predviđa značajnu reformu FADN sistema u smeru uključivanja koncepta održivosti, koji je jedan od glavnih postulata ZPP u novom strateškom periodu, a koji vodi uspostavljanju sistema podataka o održivosti poljoprivrednih gazdinstava (FSDN). U tu svrhu, Komisija će predložiti relevantne propise, sa ciljem da doprinese širokom prihvatanju prakse održive poljoprivrede, kroz prilagođavanja FADN sistema za prikupljanje podataka o nivou ostvarenja ciljeva sadržanih u Zelenom dogovoru i Strategiji „Od farme do viljuške“, kao i o pokazateljima biodiverziteta i drugim indikatorima održivosti.

Svakako, ništa manje važni korisnici rezultata FADN istraživanja jesu sama poljoprivredna gazdinstva (PG), uključena u istraživanje, koja svojim učešćem u sistemu obezbeđuju povratnu informaciju o svom poslovanju, odnosno dobijaju detaljan prikaz rezultata svog poslovanja. Naime, rezultati FADN istraživanja predstavljaju značajan instrument za analizu poslovanja samog gazdinstva kroz analizu prihoda, troškova, podataka o proizvodnji, kao i rezultatu poslovanja. Bez obzira na činjenicu da učešće u FADN sistemu ne zahteva postojanje knjigovodstva na gazdinstvu, uključenost u sistem kod poljoprivrednika uvodi pozitivnu praksu vođenja evidencije o poslovanju poljoprivrednog gazdinstva.

Računovodstveni karakter sistema bazira se na činjenici da podaci koji se prikupljaju sadrže elemente bilansa stanja i bilansa uspeha, u skladu sa računovodstvenim normama, ali je ipak ovakva vrsta evidencije na gazdinstvu približnija prostom knjigovodstvu. Dok je u pojedinim zemljama članicama EU knjigovodstvo na gazdinstvu u nekom obliku zakonska obaveza (što olakšava sprovođenje FADN istraživanja), u Srbiji je prikupljanje podataka prilagođeno činjenici da većina poljoprivrednih gazdinstava u svom poslovanju ne koristi računovodstvenu evidenciju. Shodno tome, za potrebe FADN istraživanja izrađuju se posebno dizajnirani obrasci, čije korišćenje obezbeđuje uniformnost procesa prikupljanja podataka.

FADN sistem u Republici Srbiji kao rezultat obezbeđuje dve vrste izveštaja: